Kutarevo-Obli Kuk-Veliki Kozjak, 21.10.2012.

Bit u planini sa dicom, svjedočiti njihovim  zadivljenim pogledima, odgovarati  na  mnogobrojna  pitanja  te gledati njihova ozarena lica i slušati njihov smijeh – NEPROCJENIVO!! Kažu da slike govore više od riječi. Pa eto slika ko u priči. A ja, ja ću ipak napisat par riči. Iskoristit ću priliku  da  i  ovim  putem  zahvalim  roditeljima  na  ukazanom  nam  povjerenju  i  hrabrosti  da se  sa  djecom  upute  u  srce  Našega  nam  Velebita. Fala domaćinima iz HPD-Gromovača /Otočac/ te njihovu prežidentu  Anti  što su nam otvorili vrata svoje kuće i učinili da se u njoj osjećamo poput careva.

Informacija za one koji ne znaju — Grad Otočac i Biograd na moru su gradovi prijatelji  tako  da  i naša dva društva  nastoje što bolje surađivat.

Susrela su se naša dica sa medvjedima pogledavši ih hrabro u oči, nisu ustuknula nit malo, Josipa /volonterka  azila za medvide u Kutarevu/ stojički je podnila bezbroj pitanja i  strpljivo odgovarala na njih. Eeeeeee,ma  vidila  su naša dica  krave, kokoši i ovce, igrali se psima i mačkama.. Brali  neprskane  jabuke i udisali punim plućima. Stigavši u Carevu kuću, raspremilo se i počelo s pripremom  večere. Širija se miris ribe Begovačom… Ubrzo su nam pristigli i naši  prijatelji iz Brinja /HPD-Škamnica/. Aa ne ,ne, nije se samo ilo, ,pilo i pivalo. Vodili  su se i  ozbiljni  razgovi, i dogovarale daljne akcije. Ajdete  dica više leć, vrime je, aee ko ih je moga potirat  do upo  noći  svitlili su  čeonim lampama i  munjesali  matere, daj ovo, daj  ono..

Konačno se sve umirilo. Ranim jutrom, dica su bila već na nogama. Ciča i vika odzvanjala je kućom, dok se kužinon  širija miris jaja, kave i čaja. Kucnuo je i taj čas  – družina je hrabro protutnjala Lubenovcem  ispenjala  se na Obli Kuk, te krenula hrabro prema Velikom Kozjaku.. A gori oduševljenje, jjjjjjjjeeeeeeeeeeeeeeee, bravo, bravo  i još  jedanput  bravo dica!! Nemoš virovati  što  sve dica  mogu, gledajući njiova  zajepurena lica  nisam moga a da ne osjetim  ponos što smo  svi  tu – mame, tate, babe i didovi… A dica? Dica su ta zbog čega  vridi nastaviti  sa ovim  radom.

Pada  mi napamet  komentar  jedne  gospođe  koja je nakon susreta  planinara Hrvatske na Mljetu  u  svom  komentaru napisala “PLANINARSKO DRUŠTVO BELVEDER PREPOZNATLJIVO PO LIPIM CURAMA, ZGODNIM DEČKIMA I PSIMA”. Nadam se da ćemo pored svega toga  bit prepoznatljivi i po našoj  dječici. Nemojte mi  zamiriti  al  moram  da spomenem  i  naše  pse Azru,o d milja nazvanu Zaza, i  Dragu mog novog psa  koji je eto silom prilika zauzeja misto  našega Pina vjernog nam pratioca na mnogim izletima..Pohvale  našemu Kvrgi, oli ti  ga Grgi  kako su  ga dica prikrstila, koji  je odradija veliki  dio  posla, ma bilo  ga  je  na sve strane  i ozada i  naprida, i  sa livog i sa desna krila.. Budnim  okom  je pratija svaki  korak  dice. Ufffffffff….konačno sam moga  odahnuti  stigavši  do  autobusa, fala dragom  bogu  sve se je dobro  završilo…bit  će  da  mi  je  još  koja sida izbila.

Nakon silaska sa Velebita, u  Otočnu nas je čekala večera, mmmmljaaaaacccccccccccc… lički kupus, lički kunpir, lička domaća slanina i kobasica.. Bili  smo poput  kraljeva, maženi i paženi, dočekanI  gradonačelnikom   Otočca  Mariom i našim gradonačelnikom  Ivanom. Oli  ti  ga Lavom… Eeeeeee a što ste  mislili mi ih  možemo  tako  zvat  ipak  smo  gradovi  prijatelji..a i oba naša draga gradonačelnika su zaljubljenici u planine.

Ne, ne, nije gotovo –  fešta se je nastavila i u autobusu  di se je cilo vrime pivalo, plesalo, okričalo oko štange, penjalo i pentralo.. Ma svaka čast  svima na trudu  al  titulu  zvjezde  večeri  je  zasigurno  odnila  naša Zaza, koja nas  je doslovno ostavila  bez  riči, širom  otvorenih  očiju …ostajali  smo  bez  daha…..E  Zaza,,,Zaza..muke  tako ,,izist  po  sirove  kokoši.

Robert P.

[scrollGallery id=72]

Podijeli:

2061total visits,1visits today