Mljet, 27. – 29.04.2012.

Srića Odisejeva, što ga iz mora nisu izvukle naše nimfe, sumnjan da bi se tako brzo vratija doma, a ko zna možda bi mu to i odgovaralo. Ma kakva Kalipsa, imali smo ih, ne jednu, nego devet.

U pohod na Mljet krenuli smo  smiono poput grčkih moreplovaca, noseći tako sa sobom dovoljno logistike kako bi se snašli na otoku koji, iako jedan od najvećih južnodalmatinskih otoka, broji jedva tisuću duša. Pečen prasac i jedna planinarka u pustolovinu su krenuli bez ikakvih dokumenata, pa je većina puta bila neizvjesna, jer se nije moglo odlučiti koga žrtvovati na BiH granici. Oboje su prešli granice bez problema, no prase je izvuklo deblji kraj. Odmah nakon granice je platilo je glavom za sav pretrpljen strah od carinika.  Hvala graničnim policajcima!

A potom ukrcaj na trajekt i pravac zeleni raj ili kako Francuzi kažu Mžet (Mljet).  Kada smo šatorima  zauzeli strateške pozicije u kampu  „Marina“ u Ropama – kamp je postao prava ciganska karavana. Sami nomadi u njemu.

Gazdarica Marina i njena rakija od mirte  prethodile su odlasku do Babinog polja, jer smo njušili dobru zabavu. I bila je više nego dobra.  Da je Mljet zaista čaroban i osvaja vrhunskim krajolicima uvjerili smo se sutradan šetnjom koja je trajala dobrih 5,6 sati. A onda trk u kamp jer se kuhala vara sa suhim mesom, ne, više je to bilo suho meso s grahoricama. No bilo je mljac.

Eto, prežidente, ti počeo, pa se ja nešto ubacila, e pa ti vidi, popravi,završi itd… I da znaš da mi je zbog  teksta izgorio ručak.

Jelena Sučić

[scrollGallery id=54]

Podijeli:

210total visits,1visits today