Veliki Kornat ili Čuvaj se vedra juga i škure bure

belveder_kornati_012Jutro    nije  obećavalo – jugo  koje  je sve  to  više  jačalo, na  momente  dosadna  sitna  kiša, red  oblaka, pa  sunca… Priko šezdesetak duša  stisnutih  na  ne  tako  velikom  brodu, viruj  nije  mi  bilo  lako.
Ma  da  ti  je  samo znat, koliko  san  tih  dana  prigledava  prognozu, na  mali  miljun  stranica  san  pogledava i  do  zadnjega  dana  nisan  uspija  skužit  kakovo  će  vrime  bit.

Ufa  san  se  u  onu poznatu  da  nikad  V. Kornat nije  bija cili  pod  naoblakom , uvik  bi  jedan  dio  bija  čist  i  vedar, a  drugi  priteče  namrgođen. Lagano  ostavljajući  Pašman  i  Pašmanske  škoje  iza  sebe,  bližeći  se  Žutu  i  V. Kornatu, sunce  je  potpomognuto  jakim  jugom rastjeralo i ono malo  oblaka što je  stajalo  pred  nama. Ufffffffff, moga san  i  ja  odanit, pokazalo  se  je  bar  na  kratko, mojin  mukan još  nije  bilo  kraja.
Kažu, čuvaj  se  vedra  juga  i  škure  bure, ima  ta  mista  viruj  mi! Ugledavši  uvalu  Kravljačicu (misto našega iskrcaja), i  morete što  su  se  razbijale od  stine i  muja uz  koji  smo  tribali pristat, sve se više ćutila   snaga juga… Evala našemu  kapetanu  Anti  i  posadi  koja  je  uz glasne  i  jasne  zapovidi, molivala, odmolivala , uskakakivala i iskakakivala, pribacivala  bokobrane  sad  po  krmi  sad  po  provi i  nakon  pustih  manorvi  uspila  vezat  brod  za  kraj. Sa zebnjom  san  gleda  na   zategnute  cime i nadolazeće  morete , u  vitar su  nan  odlazile  riči, tražili smo  se  pogledima, a  oni  su  govorili ” Brod  neće  moć  ovako  dugo”, nema  šanse da  sačeka  grupu  B  koja  je  tribala  obić samo  Metlinu  i  Magazinove Škrilje te  se  vratit  nazad  na  brod, pa  krenut put Šipnate, dok  grupa A nastavlja po Kornatu put spomen područja tragično stradalim vatrogascima. Nakon kratka  razgovora sa kapetanom, moralo  se  je  što  itnije  reagirat. Grupa B nazad  na  brod i  pravac Šipnata, odakle  će  bez  opasnosti  po  brod moć  uživat  u  šetnji  okolicom, a  i  posjetit  spomen  područje.

Lagano se  uspinjući   prema  Metlini u par navrata san  pogledava  na  naš brod, koji  je  hita  u  sigurnost   Šipnate sa ostatkom  ekipe, dok  se  zamnom  razvukla kolona  četrdesetak  sritnika  koji  su nasmijanih  lica upijali  mirise i  zvukove što  ih  je  jugo  nosilo  negdi  daleko. Gledalo  se  je  u  bilo  i  sivo, gledalo  se  na  more  plavetnila  i  zelenila. Metlina 273m, tekon  malo  da  se  izdigneš  a  sve  ti  ko  na  dlanu, jugo nas  je  pomelo  i  gurnilo  na  bile  stine  Magazinove ploče, nastale  nekad  davno, neki  kažu  usljed  potresa  u  16.st.

Kratko  smo  uživali u  zavjetrini sa pogledom  na  Žutsku  skupinu škoja  i  škojića. Nema  se vrimena, dan  je  kratak, a  put  prid  nama  dug   izdižemo  se  na posrid  Kornata  i krećemo dalje. Prid  nama na  desetke  kilometara  suhozida, vijugaju isprid  nas, priče  nam  put, spajaju  se  sa  jedne  na drugu  stranu  otoka. Ispod  nas u daljini polje  Tarac s tamošnjom utvrdom Turetom i crkvom sv. Marije, poznatije kao Gospa o’Tarca, te mala luka u pripadajućoj uvali. Nastavljamo  dalje.

Jugo  nosi   oblake, putem  kojim  smo  i  mi  naumili. Gledalo  se  je more, škoji  i  sa  liva  i  desna  i  more  plavo, pogledavalo  se  je  put  neba i opet   plavo. Nema  još dugo. A  i  di  nam  se  žuri, odmor po   ko  zna  koji  put, odmaramo, a  di drugo već  u  moru, u  moru  zelenila, ispod  zelene  masline.. Nevoljko nastavljamo  dalje, znamo  kraj  je  blizu, a  namin  se  baš neda… Lipo  nan  je  i  tili bi  da  potraje. Uskoro stižemo  iznad  spomen  područja  tragično  stradalih  vatrogasaca. Dvanaest  kamenih  križeva razbacani  stoje  podno  nas, pogled  pomalo  nestvaran.. Lipi  su  ti  križi. Ma  da  ih  barem  nije  bilo  potrebe   gradit. Pale  se  sviće, na  trenutak  osmjesi  se  gube, tišina, samo  koraci..Slava  im!!

Ogladnilo se  je, stižemo  prid  brod nakon  nešto više  od  četiri   ure hodnje i devet prijeđenih kilometara.. Bacamo  se na  spizu …Da  su  znali  što ih  čeka, neki  bi  možda  manje  i  popili  i  poili… Al  o  tome  nekom  drugom  prilikom,,,Jel  tako??

PS: Nu  mene. Zaboravija  san  se  zafaliti  svin  učesnicima  izleta. Nadam  se  da  ste  uživali  u  našemu  društvu.. TOPLO  SE  NADAM  IDUĆEM  SUSRETU  SA  VAMA.

Pohvale  mojim  Belvedercima, koji  su si  dali  truda..i  bili nevidljivi  a  sveprisutni..A  što  reć o  vodičkoj  službi… Da  nisu  nosili  plavo  nebi  ih  se  ni  primjetilo. Fala  našemu  kapetanu Anti, koji  je  oko sebe  skupija  zavidan  broj  slušateljki  i  zabavlja  ih  mornarskim  pričama, ma mu  timun  nije  biža  iz  ruku. Mile, Boško, i Franjo..još nas  puno  posla  čeka, užitak je  radit  i  družit  se  s  vama.

Nemogu  a  da  ne spomenem  one  koji  su  imali  želju  i  volju  da  nam  se  pridruže Silvana, Andreja, Lara, Ljubica, Marijana, Sandra, Ana, Marjan, Marijo, Neven, Marino, Filip, Ante… iskreno  mi  je  ža  što  san  vas onako  u  zadnji  čas  skinija  sa  spiska… Jednostavno, brod  BOŠKO i nije  u  najboljim  godinama i kondiciji, a  i  nije  toliko  ŠIROKogrudan, te bi  mu   svi  skupa  bili  prevelik  teret, a  to  se  je  pokazalo  pri  povratku.

Eto, ekipu koja  je  ovoga  puta  ostala  bez  mista  na  brodu ovim  putem  pozivamo  na društveni izlet  PD Belveder  u  mjesecu  svibnju te posjeta Kornatima, Detalje  možete  pronači  na  našim  službenim  stranicama, u  godišnjem  planu  izleta. (ovog   puta  prijavite  se  ako  ne  prvi, onda makar  budite  među  prvim)

Lipi  vam pozdrav, vidimo se  na  nekom  od  idučih  izleta  koje  je SPV-Zadar pripremija  za  vas… Eto  ja  bi  vas  volija  vidit na Komovima (Crna Gora) 7,8,9,10,11.kolovoza…

ZDRAVI  I   VESELI  VI  MENI  BILI

Robert P.

Podijeli:

488total visits,3visits today