Zarin 2013. ili K’o ima tabletu za glavu

˝ Dugo  nije  pala kiša ˝.. svira  sa  radija    dok  kontan  što  napisat o  našem  ovogodišnjem pohodu  na  Zarin, a  kiša  ne  da  pada, nego  liva ko  iz  kabla. Eto   fala  Bogu  pa  nas  je  ovaj  naš  izlet  pustila  da budemo  u  miru. Ovoga   puta  bili  smo  oslabljeni  za  desetak članova našega  društva  pretežno  dice  koje  je  čapala  neka  viroza, tako  da su  ostali  uz  matere  koje  su  in  skidale  temperaturu   kojekakvom llikarijom  i  kuvale  kamomilu  nebi  li  ih  molalao..

Ispraćeni  jakom burom krenuli smo  put  Brinja u  zagrljaj  Velebitu   koji  je  pod svojom  čuvenom   kapom  oblaka  izgleda veličanstveno. Eee, neće ići ovoga  puta, nije  nan  dalo  uz goru. Prošavši  most  morali   smo krenut  starom  cestom, u  par  navrata  zaljuljalo  nam  je  autobus  i bacakalo  nas  vamo tamo  po  cesti. Njemac   je  to, vojni autobus, stabilan, nemajte  strava, tješija  je  i  sebe  i  nas  vozač dok  smo  se  mic  po  mic  izvlačili  iz  opasne  zone. Dosljedni  sebi  u Brinje  smo  stigli  sa  jedno  uru  zakašnjenja. Nije nan  se  žurilo popili  smo kavicu  i  maksuziju  sa  našin  dragim nam  domaćinima  te  se uputili  put  Zarina, brdašca od  kojih  osamstotinjak  metara..

A što  je to  za  Biograjsku  mladost. Priletilo  se  je  brate  u  čas. Na vrhu  smo  zatekli  posljednje  koji  su  krenuli  prije  nas  dobrih  uru ipo. Ubrzo  smo   ostali  sami  na  vrhu. Nakon  kratka zadržavanja, taman  toliko  da se prizalogaji  i  poslika  sjurili  smo  se  niz  brdo, željni  zabave, planinarske  veselice, druženja  i  koje  čega, a valjalo  je  izist i  dikoji  pijat  fažola . Za  gospu  blaženu, a  doli, doli pustoš.. Osim  promrzlih  domaćina, svirača  i  ekipice  iz  Vrapča  nigdi nikog, nemogu  virovat  da ih  je  Škamnica  toliko  izmorila   da  nemogu još   bar   dvi  tri  ure  plesat i  družit  se.. Aa  štoš  ko  nan  je  kriv što  smo  mladi.

Nismo  se  dali  smesti, razbacali  smo  skupa  sa  ekipom  iz  Vrapča, do  kojeg  uzgred  rečeno  i  nije  problem  doć. Samo  malo  skreneš. 🙂

Ostatak  priče ćemo  zadržat  za  sebe, veselo, veselo, dobra  ona Brinjska maksuzija.. Aa  štoš  kakvi  smo  takvi  smo, ekipa  smo, naši  smo.

Ko  ono  ima  tabletu  za glavu..

Robert P.

[scrollGallery id=81]

Podijeli:

252total visits,1visits today