Jutro nije obećavalo – jugo koje je sve to više jačalo, na momente dosadna sitna kiša, red oblaka, pa sunca… Priko šezdesetak duša stisnutih na ne tako velikom brodu, viruj nije mi bilo lako.
Ma da ti je samo znat, koliko san tih dana prigledava prognozu, na mali miljun stranica san pogledava i do zadnjega dana nisan uspija skužit kakovo će vrime bit.
Ufa san se u onu poznatu da nikad V. Kornat nije bija cili pod naoblakom , uvik bi jedan dio bija čist i vedar, a drugi priteče namrgođen. Lagano ostavljajući Pašman i Pašmanske škoje iza sebe, bližeći se Žutu i V. Kornatu, sunce je potpomognuto jakim jugom rastjeralo i ono malo oblaka što je stajalo pred nama. Ufffffffff, moga san i ja odanit, pokazalo se je bar na kratko, mojin mukan još nije bilo kraja.
Kažu, čuvaj se vedra juga i škure bure, ima ta mista viruj mi! Ugledavši uvalu Kravljačicu (misto našega iskrcaja), i morete što su se razbijale od stine i muja uz koji smo tribali pristat, sve se više ćutila snaga juga… Evala našemu kapetanu Anti i posadi koja je uz glasne i jasne zapovidi, molivala, odmolivala , uskakakivala i iskakakivala, pribacivala bokobrane sad po krmi sad po provi i nakon pustih manorvi uspila vezat brod za kraj. Sa zebnjom san gleda na zategnute cime i nadolazeće morete , u vitar su nan odlazile riči, tražili smo se pogledima, a oni su govorili ” Brod neće moć ovako dugo”, nema šanse da sačeka grupu B koja je tribala obić samo Metlinu i Magazinove Škrilje te se vratit nazad na brod, pa krenut put Šipnate, dok grupa A nastavlja po Kornatu put spomen područja tragično stradalim vatrogascima. Nakon kratka razgovora sa kapetanom, moralo se je što itnije reagirat. Grupa B nazad na brod i pravac Šipnata, odakle će bez opasnosti po brod moć uživat u šetnji okolicom, a i posjetit spomen područje.
Lagano se uspinjući prema Metlini u par navrata san pogledava na naš brod, koji je hita u sigurnost Šipnate sa ostatkom ekipe, dok se zamnom razvukla kolona četrdesetak sritnika koji su nasmijanih lica upijali mirise i zvukove što ih je jugo nosilo negdi daleko. Gledalo se je u bilo i sivo, gledalo se na more plavetnila i zelenila. Metlina 273m, tekon malo da se izdigneš a sve ti ko na dlanu, jugo nas je pomelo i gurnilo na bile stine Magazinove ploče, nastale nekad davno, neki kažu usljed potresa u 16.st.
Kratko smo uživali u zavjetrini sa pogledom na Žutsku skupinu škoja i škojića. Nema se vrimena, dan je kratak, a put prid nama dug izdižemo se na posrid Kornata i krećemo dalje. Prid nama na desetke kilometara suhozida, vijugaju isprid nas, priče nam put, spajaju se sa jedne na drugu stranu otoka. Ispod nas u daljini polje Tarac s tamošnjom utvrdom Turetom i crkvom sv. Marije, poznatije kao Gospa o’Tarca, te mala luka u pripadajućoj uvali. Nastavljamo dalje.
Jugo nosi oblake, putem kojim smo i mi naumili. Gledalo se je more, škoji i sa liva i desna i more plavo, pogledavalo se je put neba i opet plavo. Nema još dugo. A i di nam se žuri, odmor po ko zna koji put, odmaramo, a di drugo već u moru, u moru zelenila, ispod zelene masline.. Nevoljko nastavljamo dalje, znamo kraj je blizu, a namin se baš neda… Lipo nan je i tili bi da potraje. Uskoro stižemo iznad spomen područja tragično stradalih vatrogasaca. Dvanaest kamenih križeva razbacani stoje podno nas, pogled pomalo nestvaran.. Lipi su ti križi. Ma da ih barem nije bilo potrebe gradit. Pale se sviće, na trenutak osmjesi se gube, tišina, samo koraci..Slava im!!
Ogladnilo se je, stižemo prid brod nakon nešto više od četiri ure hodnje i devet prijeđenih kilometara.. Bacamo se na spizu …Da su znali što ih čeka, neki bi možda manje i popili i poili… Al o tome nekom drugom prilikom,,,Jel tako??
PS: Nu mene. Zaboravija san se zafaliti svin učesnicima izleta. Nadam se da ste uživali u našemu društvu.. TOPLO SE NADAM IDUĆEM SUSRETU SA VAMA.
Pohvale mojim Belvedercima, koji su si dali truda..i bili nevidljivi a sveprisutni..A što reć o vodičkoj službi… Da nisu nosili plavo nebi ih se ni primjetilo. Fala našemu kapetanu Anti, koji je oko sebe skupija zavidan broj slušateljki i zabavlja ih mornarskim pričama, ma mu timun nije biža iz ruku. Mile, Boško, i Franjo..još nas puno posla čeka, užitak je radit i družit se s vama.
Nemogu a da ne spomenem one koji su imali želju i volju da nam se pridruže Silvana, Andreja, Lara, Ljubica, Marijana, Sandra, Ana, Marjan, Marijo, Neven, Marino, Filip, Ante… iskreno mi je ža što san vas onako u zadnji čas skinija sa spiska… Jednostavno, brod BOŠKO i nije u najboljim godinama i kondiciji, a i nije toliko ŠIROKogrudan, te bi mu svi skupa bili prevelik teret, a to se je pokazalo pri povratku.
Eto, ekipu koja je ovoga puta ostala bez mista na brodu ovim putem pozivamo na društveni izlet PD Belveder u mjesecu svibnju te posjeta Kornatima, Detalje možete pronači na našim službenim stranicama, u godišnjem planu izleta. (ovog puta prijavite se ako ne prvi, onda makar budite među prvim)
Lipi vam pozdrav, vidimo se na nekom od idučih izleta koje je SPV-Zadar pripremija za vas… Eto ja bi vas volija vidit na Komovima (Crna Gora) 7,8,9,10,11.kolovoza…
ZDRAVI I VESELI VI MENI BILI
Robert P.
[nggallery id=105]