05.01.2014.
Stvorila se pred nama, uska, vlažna, moćna u svoj svojoj ranjivosti. Blistala je okupana svjetlošću prkosno izložena našim pogledima, besramno nas pozivajući u svoje odaje. O Bože dragi da je digod uteć, sakrit se, nesigurno smo pogledavali jedan prema drugom i bivali sve to manji i manji prid njenim razjapljenim usnama, koje samo čekaju da nas usisanju i podare nan nešto nezaboravno.
Ajde, ajde , mi pravi Muži, pa nije vrag da ćemo pokleknut prid ton lipoton i stati samo na tome. Ma valja i ući. Uć, ma kud puklo da puklo. Skupila se hrabrost i bacilo naglavačke među njene uske i vlažne stjenke, koje su stiskale svom svojom snagom.
[vcfb id=405087936288346]
kompletan video zapis pogledajte ovdje (19 min)
Aeee, ne može to tako, triba polako, prvi put, drugi put, pa opet, nikako uć… Spotija san se ka nikad u životu, naši Patuljci i Snjeguljice umirali su od smija trošeč i onako malo kisika, kojega mi je falilo da dođen do daha. Smite se vi smite, ma mi nije bilo lako, a tek onin koji su čekali da dođu nared. Eeeee, neka, neka..
I tako smo ti mi uzeli malu pauzu pobacali ostatak Patuljaka u rupu, te pričekali naše Snjeguljice da uđu u odaje. Nema nazad, moj prežidente, gutajući knedle bacija san se prsimice drito u nju, cili se rakama. Ma san i uša, uffffffff… Znate što, ma rupa mirita svaka truda.
Ostalo znate, bilo nan je lipo ka i uvik!
Eee, umalo da zaboravin, uvik lakše izađe nego uđe. Ovo je priča o samo jednoj rupi… Meni najdražoj, problematična imena, ma se ne mogu sitit kako se ono zove, samo se sičan da ima veze s brojem 13 (moš mislit).
Video: Marin Mitrović
Robert P.
[nggallery id=96]