Jedan od vikenda planinarske škole PD-Paklenica, Stap… naša tri vodiča, čopor pasa, mnoštvo školaraca, Kiki i Niki Art i Slava nije Art, ma je uvik In… nebrojeno šatora, kotlić, teča i kaciola… Nebi da je izbjeglički logor…
E, a lipo su nan uvalile one naše dvi školarke, kako su se samo lipo ponudile i rezervirale nas da glumimo Šerpe i po bespučima Velebita tramakivamo fažol i bob, čičvardu i orzu, papriku, kunpire, kapulu, selen i petrusimul, dikoju mrkvu, par kila kapule.. Bilo je tu i razno raznih začina, ulja, cukra i soli, kave, pancete i kobasica. A dije još vino, rakija, voda i hrana za naše pase…MA ŠTO JE TO ZA NAS… tribalo je na nas natovarit još i kotlić, i teču i poklopac o teče.. i nogare kotlića..
Luncijala je naša limena glazba odzvanjajući vrletima Velebita, davajući ritam koracima našim, zapinjalo se je o grane, ma se je nije posustajalo, ma bar da su mi ruke slobodne da se mogu uvatit za nešto, a neeee.. ko bi nosija dasku za sickat, za gospu blaženu. Eto sriča niko nas nije trevija… križali bi se i livon i desnon… A što ti misliš kako san se ja osječa ugledavši u polumraku drvarnice skloništa lipuuu velikuuuu crnu teču… a u pm…jesan se izbeštima.
Evo ovo ću završit ričime jedne polaznice opče planinarske škole
Kiki Art
13. svibanj u 17:51
cijeli dan tražim riječi a ne nalazam za troje osoba iz Belvedere (treći mi je nestao negdje iz kadra)…..nema tih riječi kojim se može opisati tri mušketira koji su svojom SNAGOM bome dobranom voljom …. omogućili nama savršenu večeru za pamčenje … HVALA !!!
Hvala Vama dragi školarci na ugodno provedenom vikendu i druženju.
Robert P.