Sve je to manje vrimena… Bliži se sezona i prvi furešti nadiru… Masline vape za malo pažnje… žena grinta… dica u čudu… a ja ko manit od brda do brda… od škole do škole… ma mi nije dosta… sutra opeta pravac Velebit. Evo… dok se nisan skroz odmetnija… da napišen par riči o posjeti planinarskog društva Strilež iz Crkvenice… koji su posjetivši našu nam Dalmaciju… svratili i do nas… zadnji dan svoga boravka u našim krajevima… Bidni oni… kiša ih je pratila cilo vrime… ma ih je zato sunce… tekon malo… taman koliko triba ogrijalo na putu za Kornate.
Bura je puvala tuta forzza ma nan nije smetalo da obiđemo sve ono što smo naumili. Kiša ih je poštedila, ostali su suvi… Biće in zato osmjeh nije silazija sa usana… kao nit pisma u povratku, aaaaaa je se je pivalo… pivalo se je od Vardara pa do Triglava. Ma ne ta pisma nego je izbor pisama bija takav… pivalo se je makedonski i po slovenski… pivale su se dalmatinske i slavonske… starogratske i zagorske.ma su mi najlipše legle sevdalinke, a je ih je pivala… sve u šesnaest… potiho na uho.
A NU MENE NI IME JOJ NISAN ZAPANTIJA.