Bio je početak listopada i ja i Domagoj smo imali vrimena i volje poći u planine ali nismo znali gdje bi. Nazvali smo Pavla i on nam je rekao ako ne znate gdje bi pođite na Velebit i ne možete promašit. Tako je i bilo. Ekipa u sastavu Dalibor, Domagoj, Pavle i njegova žena Mare uputili smo se u Baške Oštarije 3.10.
Išli smo preko Gospića a ne preko Karlobaga jer se ipak autoputem brže dođe! Spojili smo ugodno s koristnim i posjetili memorijalni centar Nikole Tesle u Smiljanu. Bili smo ugodno iznenađeni kako je to sređeno. Jedino su nam oči bole table za minska pola nedaleko kuće Nikole Tesle. Na putu za Baške Oštarije zaustavili smo se u centru Gospića u Highlander pubu koji je tako dobro sređen da ga se ne bi postidili ni puno veći gradovi.
Popili smo velebitsko pivo. Nemojte ovo shvatit kao reklamu ali po meni najbolje pivo na ovim prostorima. Predvecer smo stigli u Baške Oštarije i pronašli planinarski dom Prpa. Vlasnik planinarskog doma je Vlado Prpić koji nam se pridružio navečer na ugodno druženje i pričanje o svemu i svačemu.
Prpa naime istražuje poskoke i zna ih par komada držati kod sebe. Kad je to čuo ženski dio ekipe, nije Mari bilo baš svejedno. Prpa je neobičan čovjek i sugovornik. Pobjegao je iz grada i urbanog života i dosao živit na Velebit. Domagoj je donio Dragarski kozji sir, domaće vino i masline pa je spiza bila vrhunska, jedino moram napomenit da je kod Prpe nocenje po osobi 100kn!
4.10 smo se uputili na Ljubičko brdo u jutarnjim satima. Uspon je trajao manje od sad vremena i bio je srednje težine. Prvo kroz šumu, pa malo proplankom pa onda uspon na stijene do vrha Ljubičkog brda kao kod većine vrhova. Na povratku nazad smo ubrali sunčanice. Pavle kaže da je dobar poznavatelj gljiva. Na brdo Kiza više nismo htjeli pa smo otišli pronaći Premužićevu stazu i prošetat malo. Međutim ni P od Premužićeve staze.
Malo smo se namučili dok smo je našli. Išli smo kod Stupačevo i nakon malo lutanja smo je pronašli. Pavle kaže da je ovaj dio Premuzžićeve staze monoton i da ide samo kroz šumu za razliku od onog djela na Sjevernom Velebitu. Prpa kao pravi lokal patriota se nije složio s Pavlom. Kad smo izasli iz šume na jednom djelu staze vidili smo oblake kako nam dolaze u susret, okrenili se i nazad da nas kiša ne uhvati. Vratili smo se do auta, malo se odmorili i nazad u Biograd.
Postalo je već pravilo da nakon svakog izleta zajedno popijemo još koje pivo u Malom mistu i razmijenimo dojmove. Sretni i umorni otišli smo kućama!
Tekst i foto: Dalibor Matijević
[scrollGallery id=71]