Sv. Katarina, 09.06.2012.

Kakav je to samo desant bija. SV.Katarina, oli ti ga otok ljubavi, nama malo starijima pobudija je sićanja na  ne  tako davna vrimena kad smo ko mulci ,dokazivajući sebi i drugima da smo dovoljno odrasli, plivali sa  biograjskog parapeta do otoka i širom otvorenih očiju škicali dame koje su se gole golcijate  miškoljile po kamenim pločama svisne naše prisutnosti, hranile svoju taštinu.

Sve još miriše ko nekad, kamen se i dalje bili u svoj svojoj lipoti, more plavo i kristalno čisto, borovi pružaju svoje grane nad morem, vječno gladni galebi lete nad našin glavama a sunce prži svom svojom snagom…

UVATIIII KONOOOOPPPPPP..POVUCI KRMU…BRŽEE ETO  MORETA, e jbg, nema se vrimena više ni prisićat ni uživat u lipoti. kapetan je izdava zapovidi pod budnin okon prezidenta Yacht Cluba Biograd, koji nije uspija prozborit ni rič, zabrinut za sudbinu broda koji se opasno približija škrapan, a čak i jedanput nasija na stinu.

Fala bogu manevar je uspija, te smo iskrcali sve što smo tramakivali, i sabun i cimenat, karijolu, spizu i tablu te naše vridne novinare koji su odanili   kad su osjetili tlo pod nogama. Nije se puno čekalo, prionilo se  poslu i za nepune dvi ure postavljena je tabla koja upozorava nas i naše nan drage furešte DA SE NESMI VOZIT BRŽE OD DESET MILJA PAŠMANSKIM KANALOM. Aj neka vidit ćemo i to…

Bilo bi pametnije tokon sezone zaposlit par ljudi, dati im glisere te ih  ovlasti da kažnjavaju /novčano/  one koji jure kanalom, ugrožavajući druge i sebe.. Hhehehehehehe kroz lito bi  isplatili glisere, zaradili plaću i popunili državni proračun. Nakon ispunjene obaveze naspram sedme sile, konačno smo ostali sami, ufffffff, umori brate, što više napisat…

Neću valjda pisat o tome kakav je osjećaj  sist u  krilo Anemonie Sulcate /aalaa lipoga  li imena/…samo se ne sićan jel ono ona bila brineta,ili….

Robert P.

[scrollGallery id=60]